Интергрануларна корозија, такође позната као интергрануларни напад (ИГА) је локални узорак корозије који се јавља и развија дуж или близу границе зрна метала у погодном окружењу корозије. Интергрануларна корозија почиње од површине металног материјала, развија се дуж границе зрна ка унутрашњости, тако да се губи адхезија између зрна, а чврстоћа материјала готово потпуно нестаје. Методе процене интергрануларне корозије материјала и компоненти углавном укључују испитивање урањања и електрохемијско мерење.
Тестови урањања интергрануларне корозије углавном укључују: тест кључања азотне киселине, тест киселог гвожђе сулфата, тест киселог бакар сулфата и тест азотне киселине и флуороводоничне киселине.
Тест кључања азотне киселине захтева пет циклуса (48х/циклус) испитивања у 65% кључања ХНО3, а тест раствор треба ажурирати након сваког циклусног испитивања. Коначно, резултати испитивања се процењују према губитку масе узорка. У неким случајевима, осипање зрна се посматра голим оком или микроскопом.
Тест киселог гвожђе сулфата је метода испитивања двоструког реагенса са Фе2 (СО4) 3 као средством за пасивирање и Х2СО4 као средством за депасивацију. Може се користити за испитивање корозије на граници зрна изазване таложењем хром карбида у нестабилном аустенитном нерђајућем челику и интергрануларне корозије изазване хром карбидом и σ фазом у стабилизованом нерђајућем челику. Метода се такође може користити за испитивање склоности интергрануларној корозији челика отпорних на киселину и легура отпорних на корозију узроковане недостатком хрома и молибдена на граници зрна или σ преципитацијом.
Тест раствора киселог бакар сулфата је најранија примена методе испитивања интергрануларне корозије, такође познате као Хатфилдова метода, Крупова метода или Штраусова метода. ЦуСО4 је средство за пасивирање у испитиваном раствору, а Х2СО4 убрзава корозију.
Ворен је 1958. године први пут предложио употребу 10%ХНО3+3%ХФ раствора као квантитативне методе испитивања за процену интергрануларне осетљивости на корозију аустенитног нерђајућег челика који садржи молибден. Метода је погодна за испитивање склоности интергрануларној корозији аустенитног нерђајућег челика који садржи молибден услед недостатка хрома на граници зрна. Захтев за температуру током теста је 70 степени ±0,5 степени, 2х као циклус, укупно два циклуса, резултати испитивања се процењују према губитку квалитета.
